METAFIZIKOPOLIS

Narodna Banka Srbije, Beograd
1997

Sva pravila mogu da se krse ali covek na kraju ipak nesto mora da kaze.

Tako sam ja osetio potrebu da objasnim na koji nacin

resavam sve osnovne arhetipske probleme koje skulptura trazi da bi se zadovljila trodimenzionalna forma kreirana u cilju umetnickog izraza.

Svako delo je uvek jedan novi eksperiment,kojim se resava novi drugaciji zadatak……..

Taj proces se odvija dok stvaram svoje skulpture.Ne koristim se klasicnim vajarskim tehnikama:modeliranjem,klesanjem,izlivanjem vec ih sklapam od raznih gotovih nadjenih predmeta (ready mades) bez ikakve dodatne intervencije na njima  sto takodje pripada vajarskoj tehnici assamblage nastaloj u 20 veku.Skulpture nastaju u mojoj glavi kao celovite forme.Nadjene predmete vise ne dozivljavam kao takve, oni za mene predstavljaju samo kostruktivne module,u njima prepoznajem linije,povrsine,volumene.  Onda ih smestam u prostor i generisem u masu pokusavajuci da im dam odredjeni matematicki i geometriski smisao kroz ritam,simetriju i proporcije.

Tako procesom licne mehanicke alhemije postavljam u odnos dva naj bitnija elementa sculpture: prostor i masu.Nekada u tom odnosu dominira vise masa nego prostor pa se radjaju serije robusnijih figuracija,a nekada je forma samo nagovestena u dominonu prostora i one  postaju lake i fragilne a nekada odnos masa- prostor ulazi u savrsenu ravnotezu.Zbog raznolikosti materijala ekspresivni karakter razlicitih vrsta povrsina koje su suptilno povezane daju skulpturama posebno metafizicko znacenje. Kao takvi moji radovi razvijaju specificne emocije i interakciju sa najrazlicitijim licnostima posmatraca.